Nedavno zavrseno prijateljstvo
Verovala sam joj. Iskreno. Smatrala je naboljom drugaricom. Zasto.? Bila je neko na koga sam mislila svakog dana. A sada.? Sada je sve gotovo. Pa da krenem od samo pocetka. Vracam se 3 godine u nazad.
Sve je pocelo jednim slucajnim susretom na letovanju. Veoma brzo smo se zgotivile. Cule smo se svakodnevno i to po nekoliko puta dnevno posto nismo iz istog grada. Pocele smo da razvijamo prijateljstvo. Mnogo sam je zavolela. Znala je skoro sve o meni kao i ja o njoj.
Pa mogla bih i da napisem par reci o M. Ona je jedinica i roditelje vrti oko malog prsta. Veoma smo razlicite. Navikla je da bude u centru paznje. Razmazena je i po malo sebicna. Tada mi to nije smetalo. Bilo mi je nekako i simpa. Kada sam je upoznala bila je drugacija od onoga sto je danas. Niko je nije voleo. Nije imala prijatelje u skoli. Ja sam bila uz nju. Kazemo"I u dobru i u zlu" zar ne.? E pa recimo da je tako bilo. Druzilo smo se oko 2 godine i nekoliko meseci. Za to vreme smo se videle svega par puta. Sta da kazem.? Bila sam veoma glupa i najivna kada sam mislila da nase takozvano "prijateljstvo" moze tako da funkcionise. Nisam verovala u onu nasu "Daleko od ociju-daleko od srca" ili mozda samo nisam zelela da verujem u to. Ali ono sto je sledilo je nastalo upravo zbog toga. Nedostatak poverenja, ili ne znam ni ja cega. Desilo se to sto se desilo. Sada nema nazad.
Svadjale smo se nas dve i pre toga. Ali ovog puta je zaista gotovo. Pocela je da se menja. Moja M. vise nije bila ona ista devojka koju sam ja upoznala pre nekoliko godina. Ovu novu M. ja nisam mogla da prepoznam. Iskreno. Postala je ljubomorna. Sebicna. Licemerna. Pricala je samo o sebi. Ona je bila najbitnija. E, to je bila kap koja je prelila casu. Jednostavno sam joj rekla sve sto mislim o njenoj promeni a ona je rekla da ne zeli da se menja. Da je prihvatim takvu kakva jeste. Zar sam zaista u stanju da predjem preko svega.? Mozda ipak nisam. Nije bilo teskih reci. Nije bilo plakanja. Nije bilo psovki. Samo sam odlucila da je izbacim iz svog zivota. Jednostavno. Prvih par nedelja je bilo tesko. Cesto sam mislila na nju. Toliko puta sam zelela da je pozovem. Da je cujem. Ali onda se setim svega i shvatim da je ovako mozda ipak najbolje.
Uvek ce ostati u mojim secanjima. Necu misliti da ono sto je postala vec ono sto je bila nekada. Mislicu na onu devojka koja je bila moja najbolja drugarica. Mislicu na M. koja je mislila i na druge a ne samo na sebe. Mislicu na jednu ne iskvarenu i pomalo razmazenu drugaricu koju sam iskreno volela i postovala.
